Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић истиче да ће Хидроелектрана „Дабар“ и хидроенергетски систем „Горњи хоризонти“ имати огроман и дугорочан утицај на развој Невесиња и цијеле источне Херцеговине, те да ће бенефите осјећати и Република Српска у цјелини.

Авдаловић наглашава да је ријеч о историјском пројекту и да ће сљедеће седмице на локалитету бране „Пошћење“ бити свечано обиљежен завршетак пробијања доводног тунела ХЕ „Дабар“, најзахтјевнијег објекта у читавом систему „Горњи хоризонти“. Овај догађај обиљежава закључење кључне фазе једног од најзначајнијих хидроенергетских подухвата у Републици Српској, који представља снажан корак ка јачању енергетске стабилности и модернизацији инфраструктуре.

Пробијањем тунела дужине 12 километара, створени су услови за завршетак бране и машинске зграде ХЕ ”Дабар”, што би довело до пуњења акумулације ”Невесиње” крајем 2027. године, док би у првој половини 2028. хидроелектрана требало да буде прикључена на мрежу.

„Прокопавање овог тунела је историјски подухват — у посљедњих педесет година највећи тунел који је пробијен од тунела кроз Караванке до Ђевђелије, кроз терен који је био готово потпуно непознат и неиспитан. За такве послове тешко је наћи извођаче на простору Балкана“, додаје Авдаловић.

Он истиче да се већина објеката ХЕ „Дабар“ налази на подручју општине Невесиње, те да се због тога око стотину породица из рејона села Биоград мора иселити са својих огњишта, а многи ће промијенити и д‌јелатност бављења пољопривредом. „Ту је и брана ‘Пошћење’, главна брана на ријеци Заломки, која ствара главну акумулацију, те још двије помоћне бране. Већина хидротунела, односно око 85 одсто, налази се на подручју општине Невесиње“, додаје он.

Начелник напомиње да је захваљујући овом великом пројекту Невесиње, као и велики број села, ријешило проблем водоснабдијевања. „Довели смо воду са изворишта Удбина, цјевоводом дугим 20 километара. Осим града, сва припадајућа села — од Удбине, Зовог Дола, Дрежња, Биограда, Оџака — ријешила су водоснабдијевање. Сљедеће године планиран је рад на селу Раст“, наводи Авдаловић.

Он истиче да је утицај овог пројекта на развој општине огроман. „Утицај ће бити још већи када електрана буде на мрежи и када почнемо да добијамо таксу на сваки произведени киловат-час. Општина Невесиње ће на годишњем нивоу остваривати користи од око милион марака“, наглашава начелник.

Подсјећа да је Скупштина општине Невесиње покренула иницијативу према Електропривреди Републике Српске и Влади Српске да сједиште ХЕ „Дабар“ буде у Невесињу. „Сви аргументи су на нашој страни. Сматрали смо да се то подразумијева, јер се готово сви главни објекти налазе на подручју наше општине. Међутим, сусједне општине Билећа и Берковићи су се умијешале, те смо морали да реагујемо. Поновићу — овд‌је су главни објекти. Друга ствар, општина Невесиње спада у ред неразвијених општина, док је Билећа, без обзира на то што их прати глас да им стално нешто недостаје, ипак развијена општина и добија значајна средства од ЕРС-а за потопљено земљиште Билећког језера. Осим тога, у склопу ‘Горњих хоризоната’ на подручју Билеће ће се градити ХЕ ‘Билећа’, тако да једноставно није реално да се ово питање уопште проблематизује“, сматра Авдаловић.

Он очекује да ће ХЕ „Дабар“ донијети Невесињу око стотину нових радних мјеста — у управи, инжењерском и техничком сектору, одржавању итд.

Авдаловић наглашава и да „Горњи хоризонти“ неће имати негативан утицај на доњу Херцеговину, односно на Буну, Буницу и Неретву. „Немам стручне компетенције из ове области, али еколошке дозволе за градњу нису дали вјетрови, већ научни институти и стручни људи. ХЕ ‘Дабар’ не би добио еколошку и грађевинску дозволу да су било како угрожени ријечни токови. Колико ја разумијем, акумулација ‘Невесиње’ ће прикупљати само вишак воде, која се иначе губи у разним подземним токовима према Јадранском мору. Вода која подземним путем долази у Буну и Буницу неће бити обухваћена овом акумулацијом“, наводи начелник.

Подсјећа и да је општина настојала бити максимално отворена за сарадњу у свему што је од ње захтијевано, како би процедуре биле што краће.

Напомиње да је значајан број радника из Невесиња и Херцеговине радио на пробијању тунела, који је трајао осам година.

Тунел Невесиње–Дабарско поље, највећи хидроенергетски објекат у саставу ХЕ „Дабар“, дуг више од 12 километара, званично је пробијен 24. октобра 2025. године.

Вриједност уговора о изградњи доводног тунела, са приступним тунелима укупне дужине 13 километара, износи око 60 милиона евра, а реализована је из властитих средстава Електропривреде Републике Српске.

Вриједност другог уговора, у који спадају сви остали објекти ХЕ „Дабар“ — брана „Пошћење“, насипи „Гребак“ и „Врањача“, канал кроз Дабарско поље и сама хидроелектрана — износи 224 милиона евра, а гарант су Влада Републике Српске, ЕРС и Хидроелектране на Требишњици.

Главни извођач радова на тунелу била је компанија „Интеграл инжењеринг“.

Из ХЕ „Дабар“ ће се добијати изузетно повољна електрична енергија, те додатних 12 одсто на низводним хидроенергетским објектима ХЕТ-а, захваљујући води која ће се преусмјеравати путем канала и тунела од Дабарског поља до Билећког језера. Створиће се и акумулација Невесињско језеро капацитета више од 60 милиона кубних метара.

На улазу у тунел завршена је улазна грађевина висине 30 метара. Током радова ископано је 5.000 кубика материјала, уграђено 150.000 кубика бетона и 5.500 тона арматуре. На тунелу се радило 24 часа дневно, у три смјене, са просјечно 200 радника. Један радник је трагично страдао у септембру 2022. године.

Према ријечима руководства ЕРС-а, акумулација Невесиње биће попуњена крајем 2027. године, а Хидроелектрана „Дабар“ пуштена у рад у првој половини 2028. године.

ТОП ПОРТАЛ