Поводом потписивања Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Невесиње, којим ће Матица српска бити присутнија у невесињском крају, а Невесиње у Матици српској, вечерас је у Дому културе „Небојша Глоговац“ одржан округли сто на тему „Два вијека Матице српске“.
О историји развоја Матице српске и њеном значају за очување језика, књижевности и националног идентитета говорили су предсједник ове институције проф. др Драган Станић, генерални секретар др Милан Мицић и управник Библиотеке Матице српске, књижевник Селимир Радуловић.
Проф. др Драган Станић истакао је да је главни циљ потписивања Протокола о сарадњи његовање и чување српских културних вриједности и међусобно повезивање мјеста са српским живљем.
„У наредном периоду респектабилни кадар Матице српске ће дефинисати која тема занима сваку херцеговачку општину посебно, те шта је то карактеристично за цијелу Херцеговину, а значајно је за српску културу и те теме ће обрадити на највећем научном ниову“, рекао је Станић.
Он је додао да су прије два дана у Требињу дефинисане двије теме од значаја за ову регију, то су улога гусала и епске пјесме и истраживање и његовање културе сјећања о страдалиштима у херцеговачким јамама из Другог свјетског рата.
Др Милан Мицић нагласио је да Матица српске чува српски идентитет, културу и језик, те да се налази на свим тачкама, гдје је заступљен српски народ.
„Херцеговина нам је врло значајна због њене улоге у историји и култури, зато смо потписали оквирни Протокол о сарадњи. Са сваком општином ћемо сарађивати у складу са циљевима и програмима Матице српске и карактеристикама, које има нека општина“, појаснио је др Мицић.
Истакао је да ће ове године Матица српске срађивати са нашом општином у оквиру обиљежавања 150 година од устанка Невесињска пушка, догађаја који је значајан за српску националну историју и културу. Према његовим ријечима, Матица ће представити капитална издања, која су изашла поводом овог догађаја.
Управник Библиотеке Матице српске, књижевник Селимир Радуловић говорио је постојању Летописа Матице српске већ 200 година, што га чини најстаријим књижевним часописом на свијету.
„Летопис је најљепше лице које се огледа у српском духовном, културном и умјетничком огледалу већ два вијека“, рекао је Радуловић.
Говорећи о Библиотеци Матице српске, нагласио је да је она класично књигохранилиште, гдје се може осјетити и мирис и укус књиге, али и модерна институција културе, која иде у корак са новим комуникационо-информационим технологијама.
„То је национална институција, која има око четири милиона књига, милион и по електронских записа, књига, публикација и која је у правом смислу ријечи украс нашег библиотекарства“, појаснио је Радуловић.
Ријечи добродошлице гостима је упутио начелник општине Миленко Авдаловић. Он је исказао задовољство потписаним протоколом.
„Херцеговина и Херцеговци су, кроз историју, много урадили за науку, културу, за српски језик, па и за Матицу српску и некако данас очекујемо да Матица српска посебну пажњу обрати на Херцеговину. Посебно бих изразио задовољство што ће се Матица српска укључити у обиљежавање 150 година ‘Невесињеске пушке’, односно што ћемо у мају у Новом Саду, у Библиотеци Матице српске, имати промоцију репринт издања књиге о овом најважнијем догађају, који обиљежавамо у овој години”, навео је Авдаловић.