Узгој кромпира једна од основних грана којом се баве херцеговачки пољопривредници, поготово у Невесињу, гдје активно раде на унапређењу производње како би њихов производ до краја године завршио и на трпезама европских купаца.
Невесињски кромпир има ознаку заштите географског поријекла, а наредни циљ јесте да се ово поврће нађе и на полицама европских маркета.
Члан пољопривредног Кластера “Стара Херцеговина” и ИФАД консултант Бојан Граховац за “Глас Српске” каже да је производња кромпира у Невесињу на задовољавајућем нивоу, гдје се сади и до 500 хектара.
– Кромпир је добио ознаку заштите географског поријекла. То доноси бројне добробити за пољопривредне произвођаче, међу којима и већу цијену производа. Ми ћемо током ове године радити и на паковању, а циљ нам је да добијемо европску ознаку и изађемо на тржиште Европске уније. Већ радимо на томе и надамо се да ћемо успјети да то завршимо до краја ове године – рекао је Граховац.
Поручује да је квалитет највећа предност кромпира који се производи у том крају.
– На ИФАД-ов пројекат ове године пријавила су се 104 корисника. У старт пакет је улазило хиљаду килограма сјеменског кромпира, 600 килограма минералног ђубрива и заштитна средства за ту површину. Планирано је да се посади уз тај пакет најмање пет дунума, тако да ће кроз овај пројекат површине под кромпиром бити увећане за више од 50 хектара – рекао је Граховац.
Он се нада да ће ова година бити успјешније од прошле, јер бројне породице уз сточарство живе од производње кромпира.
– Много тога зависи од временских прилика. Пољопривредни произвођачи у нижој Херцеговини, Љубињу и Берковићима посадили су кромпир и већ је суша, а у брдско-планинском крају још није посађен – казао је Граховац.
Произвођачи из села Братач наглашавају да садња кромпира надопуњује њихове кућне буџете.
– Цијена кромпира на тржишту могла би бити мало већа с обзиром на то да све поскупљује. Ипак, без обзира на све, пронађемо купце, иако би добро било ако би наш кромпир био на полицама маркета у Европи. Оно за шта увијек гарантујемо јесте квалитетан производ – поручују произвођачи који се узгојем овог поврћа баве генерацијама.
Предност
Професор Пољопривредног факултета у Земуну Зоран Броћић истакао је да су уситњене парцеле проблем када је ријеч о производњи кромпира у Херцеговини, али предност може да има производња у пластеницима који би на тржишту могао да се појави већ у априлу.
– Ланац вредности производње кромпира подразумева избор квалитетног садног материјала, одговарајуће сорте, примене агротехничких мера у процесу производње, као и брендирање и паковање. Сви аспекти морају бити заступљени да би производња била квалитетна – навео је Броћић.
ГЛАС СРПСКЕ
