Поводом Дана библиотеке, синоћ је у препуној Галерији Дома културе „Небојша Глоговац“ уприличено вече поезије са Миром Ковачем у организацији Народне библиотеке Невесиње.

Невесињској публици представљена је Ковачева збирка пјесама „Проговор“. Збирка има шест цјелина: Распутишта, Повратак Херцеговини, Кад помислиш на ме, Молитва, Заграљај зла и Ријеч, у којима аутор говори о суштини живота, о завичају, љубави, религији, о ратним збивањима и Косову.

Ковач је синоћње вече поезије отпочео стиховима посвећеним професору српског језика Момчилу Голијанину, који је највише утицао на развијање његове жеље за писањем. Посебну емотивну реакцију изазвала је пјесма Од када нема твоје руке, која је посвећена Мировој мајци Аники. Поред ње, невесињска публика имала је прилику да чује и аплаузом награди и неке од пјесама посвећене родној кући, њиви Подворници, Невесињу, Херцеговини, ћирилици, али и оне које је спјевао вољеној жени, оцу и другим драгим особама. Пажњу публике привукла је и пјесма о Митровдану, коју је отпјевала и компоновала професорица клавира Бранка Вукосав.

Кратак осврт на Ковачеву личност, дјело и његове почетке дао је професор српског језика Момчило Голијанин. Присјећајући га се из школских дана, професор Голијанин је за свог бившег ђака рекао да је увијек био вриједан и одоговоран, те да је данас зрео човјек са невјероватним даром за поезију. Захвалио му се на пјесми, коју му је посветио, сматрајући је једним од најљепших поклона, који је икада у животу добио.

Вече поезије је водила и стихове говорила професорица српског језика и књижевности запослена у Народној библиотеци Невесиње Љиља Ивезић, а посебну чар кроз пјесму дале су јој чланице Удружења „Радости моја“, у пратњи пијанисткиње Бранке Вукосав.

Народна библиотека Невесиње је поводом 102. годишњице постојања ове установе професору историје Бошку Бухи уручила Плакету за значајан допринос развоју културе у Невесињу.