Језеро Алаговац се налази приближно 4 km сјеверно од Невесиња у подножју планине Вележ. Језеро је по поријеклу вјештачко и настало је преградњом потока Алаговац земљаном браном 1968. године. То је највећа акумулација у Невесињској општини. Примарна намјена језера је снадбјевање града водом, мећутим посједује и велики потенцијал за развој туризама и спортску рекеацију.
Локално становништво, као посјетитељи и туристи, зависно од сезоне, могу уживати у камповању, пливању, веслању и риболову. Искусни чланови Удружења риболоваца обезбјеђују дозволе и услуге водича свима који желе да се окушају у риболову. Изузетно је богатство рибљог фонда, посебно шарана, амура, смуђа, тостолобика и сома. Сем спортова на мирним водама, који се већ традиционално одржавају, ова језеро има све значајнију излетничку и спортско-риболовну функцију.
Црвањско језеро се налази на источним обронцима планине Црвањ на 1.050. м.н.в. Познато је и под називом Језеро. Са сјевероисточне стране је окружено брдом Мали врх, а са западне и јужне појасом букве шуме. Ледничког је поријекла. Бубрежастог је облика, дуго је 500, широко 270 и дубоко 13 метара. Напаја се из подјезерских и околних извора. Вода из језера отиче потоком Језерац који се заједно с Гвоздницом улијева у Неретву ниже Улога.
Језеро је порибљено шараном и језерском пастрмком. На процес нестанка језера значајно доприноси регресивна ерозија потока Језерац којом се захватају све веће количине воде. У условима нарастања језерског дна моћним флувијалним наносом, регресијом отоке и брзим процесима замочваривања језеро је поодавно ушло у своју завршну еволутивну фазу. У непосредној близини језера се налази село Језеро до којег се може прићи теренским возилом из правца Улога.