У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске,  Одбора за неговање ослободилачких ратова Владе Србије и Општине Невесиње у недјељу, 9. јула биће обиљежена 148. годишњица Херцеговачког устанка познатог као Невесињска пушка.
Код Споменика невесињским устаницима у Крековима у 11:00 часова биће служен парастос, а након тога ће делегације положити цвијеће. Планирано је обраћање званичника и културно-умјетнички програм.
Потомци невесињских устаника више од једног вијека окупљају се да би се присјетили храбрости јунака који су се одважили да се супроставе тада највећој свјетској сили – турској царевини. 

Три невесињске пушке – понос Невесиња

Невесињци су три пута у посљедњих вијек и по први у Европи стали на пут угњетачима и освајачима и сваки пут су излазили као побједници.
Прва Невесињска пушка из 1875. године је најзначајнији историјски догађај српског народа у другој половини 19. вијека. У цијелој историји свијета нема примјера да се мали број људи дуже борио под тешким околностима против далеко бројнијег неперијатеља као што је то био случај у овом устанку.
Слободарско опредјељење Невесињци су исказали новом буном 1882. године када су разочарани у исход договора свјетских сила поручили новом окупатору Аустро-Угарској да у овом народу неће угасити искру слободе.
Трећа невесињска пушка одјекнула је опет прва пред најездом фашизма. Оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ био први устанак у поробљеној Европи.
Невесињске пушке су догађаји којим се поносе не само Невесињци и Херцеговци него и свеколики српски народ у сталном трагању за правдом и слободом.