Обиљежавање дана Борачке организације Републике Српске, Дана општине Невесиње и сјећање на Митровданске битке 1992. и 1994. године завршено је Свечаном Митровданском академијом у Дому културе ”Небојша Глоговац”.

Невесиње је у Одбрамбено-отаџбинском рату изгубило 476 бораца, међу њима је 10 случајева гд‌је су погинула два рођена брата, три случаја да су погинули отац и син и један случај гд‌је је погинуло више чланова породице. Међу погинулима је 8 јединаца. Бригада је имала 1800 рањеника, а 49 су тешки инвалиди. Невесињци су више пута показали како се брани, достојанство, породица и слобода, а у Митровданским биткама одбрањене су и Херцеговина и цијела Република Српска.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић рекао је на академији да Митровдан није само крсна слава и Дан општине, већ да је Митровдан за Невесиње, Републику Српску и све грађане посебан дан од великог значаја за историју српског народа.

Подсјећа да се и ове године Митровдан у Невесињу обиљежава у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске.

“Симбол одбране Невесиња и Источне Херцеговине, а самим тим и Републике Српске представљају Митровданске битке, познате и као Митровданске офанзиве, у којима су сломљене офанзивне операције од вишеструко бројнијег непријатеља у чијем саставу су д‌јеловали: јединице регуларне војске Хрватске, Хрватског вијећа одбране и тзв. Армије БиХ. Повлачење ЈНА са овог простора непријатељ је искористио, те у јуну 1992. године, извели су низ операција у којима су протјерани Срби из долине Неретве. Уништавано је све што је било српско, од културно-историјских споменика, манастира Житомислић, саборног храма у Мостару до спомен-храма у Пребиловцима”, рекао је Егић.

Подсјећа да је Прва Митровданска офанзива планирана од највишег политичког и војног руководства Хрватске и да  је почела 8. новембра стравичном артиљеријском паљбом у дужини фронта од преко 100 километара, а гранате нису заобишле ни сам град Невесиње.

“Висок морал бораца Невесињске бригаде, свих војно способних људи и ангажованост цивилног становништва, који су стали у службу одбране, карактеристика је ове битке у којој је нападач поражен. Само двије године послије тзв. Армија БиХ у другој Митровданској офанзиви извела је још један напад на овај поносни, пркосни и храбри дио Републике Српске. Такође, и ова офанзива је окончана потпуним поразом непријатеља и побједом српске војске. Нажалост, Митровданске битке 1992. и 1994. године и слобода коју имамо, плаћени су српским животима. Хероји, борци и цивили, који су погинули бранећи своја огњишта, никада неће и не смију бити заборављени, а свима вама, који сте били дио херојске одбране Источне Херцеговине, велико ХВАЛА, јер сте сачували границе Републике Српске”, рекао је Егић.

Подсјећа да је током Одбрамбено-отаџбинског рата са територије Невесиња погинуло
476 српских бораца, али и да је Невесињска бригада одликована Орденом Немањића, највишим војним одликовањем Републике Српске.

“Истовремено, данас смо и поносни и тужни. Поносни јер смо извојевали побједу у Митровданским биткама, а тужни јер нико никада, уз све достављене чињенице и доказе пред Судом БиХ, није одговарао за почињене злочине над српским цивилима и војницима на
ширем подручју Невесиња. То је само још једна у низу потврда да за Србе правде у политичком Сарајеву нема. Због тога, једини гарант опстанка нашег народа на овом простору је економски и политички јака и стабилна Република Српска, са својим институцијама које штите и чувају српске виталне националне интересе. Будимо јединствени, јер јединство српског народа, пораз је за сваког оног ко не мисли добро Републици Српској”, поручио је Егић.

У име Општинске борачке организације Невесиње пуковник Ранко Продановић казао је да је овај дан прилика да се присјети важности Митровданских битака и захвали свим палим херојима који су дали своје животе за Српску.

“Митровданске офанзиве као синоним непобједивости Невесињске бригаде у рату су разлог што данас у Невесињу славимо и да је то слава БООРС-а. Године су прошле од првог Митровдана и у овом периоду много тога је написано о тим догађајима али ћу рећи оно што је било заједничко у обје офанзиве. Неспорна је била жеља непријатеља да ми нестанемо са ових простора и сходно томе поставили су своје циљеве. У првој офанзиви циљ је био уништити Невесињску бригаду а затим опколити Билећку бригаду и овладати залеђем Дубровника. У другој је био циљ уништење Невесињске бригаде и наставе дејства преко Калиновика ради деблокаде Сарајева и Горажда а била би опкољена и Друга лака пјешадијска бригада на Борцима. Циљ у обадвије офанзиве је био уништити Невесињску бригаду и наставити дејства”, рекао је Продановић.

Каже да се војни аналитичари стално питају зашто се нису остварили циљеви јер су имали сва средства и снаге и наклоност међународне заједнице.

“Ми смо имали оно што они нису. Ми смо имали вјеру, јединство и храброст и то је одлучило да смо данас у Невесињу. Вјера је божија крепкост а дата ријеч је божји благослов. Када смо се заклели да нема повлачења са положаја и да немамо резервне положаје и републику заклели смо се за борбу до посљедњег и добили Божију помоћ”, рекао је Продановић додајући да су борци вјеровали један другог и команданту Новицу Гушићу.

Каже да је јединство војске и народа дало гаранцију останка.

“Они су су тада страдали су остали као вјечна стража и непробојни штит на овом херцеговачком камену за све оне који су покушали или размишљају да нам угрозе слободу и мир”, поручио је Продановић додајући да од водства Српске траже да се боре за Српску.

Начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић казао је да је Невесињска бригада рат добила захваљујући људима који су били на ратишту, командантима који су школовани и храбрим борцима.

“На бојном пољу су гинули и команданти батаљона. Продановић је био рањен, а његов замјеник Тихомир Јањић погинуо је код Горажда. Истрпили су наши борци и глад и жеђ, и вјетрове и хладноћу и страх…Побједили су јер су били истрајни. О офанзивама нема се рећи ништа ново. Са ове временске дистанце то су биле двије акције које су биле различите, али су се завршиле исто”, рекао је Авдаловић приповиједајући о офанзивама.

Каже да су неки другу офанзиву назвали “лаки Митровдан” али да није било тако јер је то била битка прса у прса.

“Митровдан је синоним и за страдање и за побједу. Невесињско страдање је довољно за читаву Републику Српску, али Невесиње није само. Република Српска му враћа и враћаће. У такво враћање дуга се укључила и наша матица Србија”, каже Авдаловић и закључио “Цијена свих жртава које смо поднијели јесте Република Српска”.

Признања Општинске борачке организације Невесиње додијељена су заслужним грађанима и организацијама.

Највише признање Митровданска грамата постхумно је додијељена официрима Војске РС за исказану храброст и пожртвованост и то мајору Тихомиру Јањићу, Драгану Зиројевићу Зири, пуковник Драгану Слијепчевићу, пуковник Томо Пушара, мајор Јовица Шакота.

Скупштина Општинске борачке организације Невесиње плакату је додијелила Сандри Татар Самарџић за израду идејног рјешења и пројекта у Спомен соби у Невесињу.

Топ Портал