Невесиње је општина са највећим бројем стећака у бившој Југославији, а самим тим и у свијету. До сада је евидентирано око 3000 примјерака, или један стећак на пет становника. Највећа некропола стећака налази се у селу Мијатовци на локалитету Калуфи. Ту је некропола са 452 стећка. Од тога броја 305 су плоче, 144 сандуци и 3 сљемењака, а 44 примјерка су украшена. Простире се на површини од око 18000 m². Стећци су клесани од кречњака високог квалитета, већином правилно обликовани.

Основна орјентација споменика је запад-исток. Ова некропола се по карактеристикама уклапа у остале некрополе на подручју општине Невесиње, којих има на десетине и знатно су мање али њихова историјаска и културна вриједност није занемарива. Стећци на простору Невесиња посједују велику туристичку атрактивност и због свог раритета привлаче велики број посјетилаца.

Значајно је напоменути да се на локалитету Калуфи традиционално обиљежавају „Дани Невесињског устанка – Невесињска пушка“.

Вјенчац. Латински назив за утврђење на југоисточној страни града Невесиња, транскрибован у Вјенчац, Вјеначац или Винчац. Ово војничко утврђење је настало у доба римске државе и власти на овим просторима. Успостављањем словенске власти, утврђење се обнавља, враћа своју ранију функцију, а испод утврђења настаје ново насеље као подграђе данашње Невесиње.

Ново насеље временом се развија у значајније насеље, чак у сједиште навесињских жупана, заједно са утврђењем. Када је добило тај значај и статус не зна се, јер крајем 12. вијека невесињском жупом владају насљедни кнезови. Вјенчац са подграђем највјероватније постаје кнежево сједиште у вријеме Хранића (Сандаља) и Косача.