У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС и Општине Невесиње 12.јула биће обиљежена 143. годишњица Херцеговачког устанка познатијег као Невесињска пушка. У оквиру манифестације биће обиљежена још два историјска догађаја невесињског краја – Улошки устанак из 1882. године и први оружани отпор против фашизма 1941. године у селу Дрежањ.
У Цркви Светог Василија Острошког и Тврдошког у Невесињу у 9 часова биће служена света литургија.
Код Споменика невесињским устаницима у Крековима у 11:30 часова биће служен парастос, а након тога ће републичке и општинске делегације положити цвијеће. Планирано је обраћање званичника и кратак културно-умјетнички програм.
Три невесињске пушке – понос Невесиња
Прва "Невесињска пушка" избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.
Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.
Друга "Невесињска пушка", познатија као "Улошки устанак", избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног "Војног закона" о обавезном служењу војске младића из БиХ.
"Невесињска антифашистичка пушка" представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежњу код Невесиња.
Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, него 4. јули.
[
Назад ]
